Podsećamo, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište koja je prethodno, 2006. godine, ustupila stan na korišćenje Mevljude, a sada zahtevala iseljenje, nije ponudila alternativni smeštaj, niti razlog zbog koga se iseljenje vrši. Opština Čukarica je odbila pismene zahteve više nevladinih organizacija da se postupak iseljenja obustavi kao protivan međunarodnim standardima na koje se naša država obavezala ratifikovanjem Međunarodnog pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima i Međunarodnoj konvenciji  o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, a koji se odnose na postupak prinudnog iseljenja i obezbeđivanja alternativnog smeštaja.

S obzirom da odbijamo da budemo saučesnici/e u ovom nehumanom i protivzakonitom  iseljenju Mevljude i njene dece, odlučili smo se da svojim prisustvom podržimo njenu odluku da pokuša da ostane u stanu u kome živi. Tom prilikom su dvojica aktivista Regionalnog centra za manjine, koji nisu želeli da se pomere od ulaza u Mevljudin stan, privedeni u policijsku stanicu Čukarica gde su saslušani u prisustvu pravnog zastupnika iz YUCOM-a. Protiv njih je podneta krivična prijava za krivično delo „ometanje pravde“ na osnovu člana 336 b KZ Srbije. Smatramo da je ovo svojevrstan oblik pritiska koji se vrši na branitelje/ke ljudskih prava, sa namerom da se zastraše i odustanu od dosledne i bezrezervne borbe za puno poštovanje ljudskih prava.

Od nadležnih gradskih institucija zahtevamo da se Mevljude, koja je privremeno našla utočište u kartonskoj baraci kod majke u neformalnom romskom naselju Belvil, neodložno obezbedi adekvatan alternativan smeštaj. Istovremeno, poručujemo državnim institucijama koje žele da kriminalizuju solidarnost i odvrate nas od ovakvog angažovanja, da ćemo i dalje beskompromisno braniti ljudska prava i biti uz one čija su prava povređena, koji su siromašni i obespravljeni.