Aleksandar Nikolić je osuđen jer je u julu 2003. godine zabranio ulazak Romima Zorici Stojković, Petru i Lutviji Antić samo na osnovu njihove nacionalne pripadnosti. Drugi optuženi Aleksandar Sabo oslobođen je odgovornosti.

Direktor Centra za prava manjina Petar Antić je više puta u društvu Roma pokušao da udje na ovo javno mesto ali je odbijen sa obrazloženjem da je potrebna članska karta ili rezervacija. Zbog toga je odlučio da organizuje testiranje diskriminacije u kojem je prvi put bio jedan od aktera. U cilju podizanja svesti o ovom problemu CPM je pozvao i Fond za humanitarno pravo i nekoliko novinara. Romi nisu bili pušteni na splav, uz obrazloženje da nisu imali rezervaciju, dok su preostali učesnici testiranja ušli na splav, a da ih redari nisu pitali za rezervaciju.

Presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je doneta na osnovu krivične prijave tri nevladine organizacije iz Beograda i Budimpešte koje su 10. oktobra 2003. godine podnele Četvrtom opštinskom tužilaštvu u Beogradu protiv dvojice zaposlenih na splavu "Akapulko".

Centar za prava manjina, Fond za humanitarno pravo, Evropski centar za prava Roma iz Budimpešte tada su podneli tužbu protiv vlasnika kluba "Akapulko" kojom su tražili nadoknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti. Tužbom je zahtevano i javno izvinjenje i prekid diskriminacije.

Ova presuda daje podršku Romima da ostvare svoja prava kada su diskriminisani i kada im se uskraćuje pravo ne samo u pristupu klubovima već i prilikom zapošljavanja, pristupu javnim službama ili policijske torture.