SKINHEDSI TUKU, PRETE NOŽEVIMA I SILOVANJEM
Izvor:Blic
Datum: 29.04.2009
Učestali napadi na Rome u Čačku
Samo u poslednjih mesec i po zabeleženo nekoliko napada na nacionalnoj osnovi. Napadaci retko završe iza rešetaka
ČAČAK - Premlacivanje štanglama, pretnje nožem i silovanjem, rasisticki grafiti, samo su neki od primera napada na Rome u Čačku. Romi su uplašeni za bezbednost, jer, kako kažu, napadači su pripadnici skinheds pokreta koji ih maltretiraju samo zbog nacionalne pripadnosti.
Samo u poslednjih mesec i po zabeleženo je nekoliko napada na Rome. U svim slučajevima napadači su bili kratko podšišani ili skroz ćelavi , sa pantalonama upasanim u čizme ‘’martinke’’, što jasno ukazuje na skinheds ikonografiju. Maloletnu Romkinju O. S. (15), učenicu OŠ „Milica Pavlović”, pre mesec i po dana presrela su u Obilićevoj ulici dva kratko ošišana mladića i pokušali da je napastvuju.
- Kada se moja ćerka vraćala iz škole, napala su je dvojica mladića za koje znamo da su pripadnici skinhed pokreta. Uzeli su joj knjige iz torbe, pocepali ih i bacili u kantu. Jedan od momaka je devojčici zavrnuo ruku i nudio joj hiljadu dinara da „odu iza zgrade”. Sve to primetio je jedan čovek, podviknuo na napasnike i oni su pobegli. Ćerka mi se tresla od straha i jedva smo je smirili – kaže Violeta Spasić. Nedugo posle ovog incidenta, na Uskrs se na meti napada huligana našao i njen sedamnaestogodišnji sin V. S.
- Pravili smo roštilj u dvorištu i sina sam u prepodnevnim satima poslala po ćumur i praktično na istom mestu gde su napali ćerku, napali su i njega, samo što ih je ovoga puta bilo četvorica, od kojih jedan sa nožem. Uz bujicu pogrdnih reči rasističkog sadržaja rekli su „hajde da prebijemo Ciganina”. Međutim, on nije uzmakao, pokazao im je da ih se ne plaši i oni su otišli - navodi Spasićeva i dodaje da je o prvom slučaju obaveštena policija, koja je ubrzo stigla na lice mesta. Počinioci nisu pronađeni, a iz policijske uprave izdato je saopštenje „da se preduzimaju intenzivne mere i radnje na identifikaciji izvršilaca krivičnog dela”.
Iako nisu bili žrtve fizickog napada, u romskoj porodici Mijailović zabrinuti su za svoju bezbednost jer je na njihovoj kući u Ulici kneza Miloša osvanuo rasisticki grafit „Nigger , Out, Out”. - Strahujem za bezbednost svoje dece jer ne znam šta im se sve može dogoditi na povratku iz osnovne škole. Ti momci su potpuno zaslepljeni mržnjom prema nama i mislim da su spremni na sve - kaže Dušanka Mijailović. Opštinski javni tužilac procenio je da u ispisivanju grafita na kući Mijailovica nema elemenata krivicnog dela.
Fizički i verbalni napadi na Rome događali su se i ranije, a procesuiranje vinovnika tih događaja predstavljalo je pravu retkost. Čačanski Romi pozvali su državne organe, policiju i tužilaštvo, da ih zaštite od učestalih napada rasisticki nastrojenih grupa .
Maik, maik.@hotmail.com
Nada za Rome
REVOLUCIJA LJUDSKIH PRAVA
Pišu: Džordž Soroš i Džejms D. Volfenson
Omraženi, otuđeni i izolovani kao lopovi i gore od toga, Romi su predugo lake i bespomoćne mete mrzovoljnih rasista u Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj Republici i drugim evropskim zemljama.
Romi, kao narod, gotovo da nijesu ni okusili blagodeti prosperiteta u kojima uživaju bivše zemlje istočnog bloka nakon pada Berlinskog zida. Ipak, čak i prije aktuelne ekonomske krize, desničarski politički lideri u Istočnoj Evropi pribjegli su napadima na Rome kako bi jeftino dobili podršku. Poruka mržnje i dalje je privlačna mnogim ljudima, uključujući malobrojne spremne da pribjegnu nasilju.
U proteklih 14 mjeseci, devetoro Roma je ubijeno tokom ubilačkog pohoda u Mađarskoj. U avgustu je napadnuta kuća siromašne romske udovice, Marije Balog. Napadač ju je ubio i ranio njenu 13-godišnju ćerku. U aprilu su napadači ubili romskog radnika dok je išao na posao u jednoj fabrici.
U februaru su otac Rom i njegov petogodišnji sin ubijeni ispred njihove kuće blizu Budimpešte. Njihova kuća je spaljena do temelja.
Prošlog novembra je jedan romski par ubijen na sjeveroistoku Mađarske. Mađarska policija je organizovala potjeru bez presedana i krajem avgusta uhapsila četvoro osumnjičenih, uključujući neke koji su imali istetovirane svastike. Tog istog mjeseca, dva studenta medicine u Rumuniji ubili su i iskomadali 65-godišnjeg Roma, te ostavili njegovo tijelo u prtljažniku automobila.
Možda će ova serija ubistava ublažiti rasističku retoriku. Možda će ljudi shvatiti da se iza svega krije poruka kriminalne mržnje, i možda će nasilje opasti. Međutim, logično je pretpostaviti da sve dok su Romi zarobljni na dnu društveno-ekonomske ljestvice, samo je pitanje vremena kada će rasistički napadi na njih ponovo početi.
Romi žele da doprinesu društvu. žele da poboljšaju život njihove djece i obezbijede im bolji život od onog koji su oni imali. Najvažniji faktor zbog kojeg je toliki broj Roma zarobljen u siromaštvu je nedostatak obrazovanja. Oko 25 odsto svih Roma, i 33 odsto Romkinja su nepismeni. Ispitivanje Ujedinjenih nacija pokazalo je da 66 odsto Roma ne završi osnovnu školu, a 40 odsto romske djece uopšte ne ide u školu. Romska djeca koja pohađaju školu tamo u prosjeku provedu duplo manje vremena nego djeca iz većinskih populacija u zemljama u kojima žive. Štaviše, škole koje pohađa većina Roma su odvojene i inferiorne.
Mali ili beznačajni napredak protiv segregacije zabilježen je tokom dvije godine od kada je Evropski sud za ljudska prava izrekao značajnu presudu protiv segregacije u slučaju koji je protiv Češke Republike pokrenulo 18 romske djece, koja su bila raspoređena u škole za ometene u razvoju. Danas se veliki broj romske djece u centralnoj i istočnoj Evropi raspoređuje u takve škole, samo zato što nemaju pristup predškolskom obrazovanju ili ne govore jezik koji koristi većina u njihovoj državi.
Prije šest godina, organizacije koje smo predvodili – Institut za otvoreno društvo i Svjetska banka – udružile su snage da formiraju Fond za obrazovanje Roma. Taj fond je rijetki primjer saradnje države i privatnog sektora, koji uspijeva u namjeri da pomogne u prekidanju veze između siromaštva i nedostatka obrazovanja, koja drži u zamci mnoge Rome.
Cilj ovog fonda je da uključi Rome u obrazovni proces. On radi na promovisanju Roma koji mogu biti uzor romskoj djeci – učitelji, zajednice ili politički lideri, profesionalci ili druga romska djeca koja su imala mogućnost da pokažu šta znaju u školi. Veoma efektni programi Fonda obezbjeđuju ono što je djeci – svoj djeci – potrebno za uspjeh u školi.
Program Fonda uključuje stipendije za romske studente, školske obroke da bi djeca iz siromašnih domaćinstava prevazišla “barijeru gladi” za pohađanje škole, akademsku podršku da bi se djeci pomoglo da idu u korak sa vršnjacima, ili obuku učitelja kako bi se stvorila bolja škola za svu djecu. Iznad svega, Fond sarađuje sa vladama kako bi im pomogao da ostvare što više od onoga što kažu da žele da urade.
Fond je pomogao oko 156.000 romske djece i mladih. Nastavak podrške Fondu za edukaciju Roma značiće da se taj broj može skoro udvostručiti tokom narednih pet godina. Donatori će se sastati ovog novembra u Briselu na konferenciji koja bi mogla imati veliki uticaj na djelokrug Fonda.
Integrisanje Roma zahtijevaće dugoročne napore koji pevazilaze nacionalne granice. Nedavno rasističko nasilje u Mađarskoj, Rumuniji i Italiji pokazuje potrebu da nacionalne vlade i Evropska unija posvete neophodnu pažnju organizovanju i ostvarivanju tih napora.
Trebalo bi da ulože dodatni napor i pojačaju postojeću podršku sa ciljem da romska djeca pođu u školu i ostanu tamo dovoljno dugo da dođe do promjene.
Maik, maik.@hotmail.com
Z A K O N
O O ZABRANI MANIFESTACIJA NEONACISTIČKIH ILI FAŠISTIČKIH ORGANIZACIJA I UDRUŽENjA I ZABRANi UPOTREBE NEONACISTIČKIH ILI FAŠISTIČKIH SIMBOLA I OBELEŽJA
(Službeni glasnik Republike Srbije broj 41/20009 od 2. 6. 2009.)
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se zabrana manifestacija, isticanje simbola ili obeležja ili bilo kakvog drugog delovanja neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, kojima se na bilo koji način povređuju ustavna prava ili slobode građana i propisuju sankcije za povredu ovog zakona.
Član 2.
Zabranjuju se manifestacije, isticanje simbola ili obeležja ili bilo kakvo drugo delovanje pripadnika i pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja kojima se propagiraju ideje i delatnosti takvih organizacija i udruženja.
Ukoliko nadležni organ utvrdi da registrovana organizacija ili udruženje postupaju suprotno odredbi stava 1. ovog člana, pokrenuće postupak za brisanje iz registra, u skladu sa zakonom.
Član 3.
Zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost prema slobodnim opredeljenjima građana, rasna, nacionalna, ili verska mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak.
Član 4.
Zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koje su ta lica osuđena za ratne zločine.
Član 5.
Manifestacijom, isticanjem simbola ili obeležja ili bilo kakvim drugim delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost prema pripadnicima bilo kojeg naroda, nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice.
Član 6.
Izazivanjem, podsticanjem i širenjem mržnje ili netrpeljivosti u smislu člana 3. ovog zakona smatra se činjenje dostupnim javnosti simbola, obeležja ili propagandnog materijala koji sadrže neonacistička ili fašistička obeležja preko računarskih sistema.
Propagandnim materijalom, simbolima i obeležjima iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito: zastave, značke, oznake, crteži, grafiti, amblemi, fonografski zapisi, muzički sastavi, fotografije, parole, uniforme, ili delovi uniformi.
Neonacističkim ili fašističkim organizacijama ili udruženjima iz člana 2. ovog zakona smatraju se one organizacije ili udruženja koje u svojim statutarnim ili programskim dokumentima afirmišu ili šire neonacističke ili fašističke ideje i postupke.
Član 7.
Novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekšaj fizičko lice koje učestvuje u manifestaciji, ističe simbole ili obeležja ili delovanjem na bilo koji drugi način kao pripadnik ili pristalica neonacističke ili fašističke organizacije ili udruženja propagira ideje i delatnost takve organizacije i udruženja (član 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i registrovana organizacija ili udruženje novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara ako prekršaj izvrši fizičko lice koje je njen član.
Član 8.
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) proizvodi, umnožava, skladišti, prezentuje, veliča ili na bilo koji način širi propagandni materijal, simbole ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi rasna, nacionalna ili verska mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacističke ili fašističke ideje ili organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak (član 3);
2) proizvodi, umnožava, skladišti, prezentuje, širi ili na bilo koji drugi način upotrebi simbole kojima se vrši propagiranje ili opravdavanje ideja, radnji ili postupaka lica iz člana 4. ovog zakona (član 4).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta kojim je prekršaj izvršen.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Maik, maik.@hotmail.com
PREDLOG
Z A K O N
O ZABRANI MANIFESTACIJA NEONACISTIKIH ILI
FAŠISTIKIH ORGANIZACIJA I UDRUŽENJA I
ZABRANI UPOTREBE NEONACISTIKIH ILI
FAŠISTIKIH SIMBOLA I OBELEŽJA
lan 1.
Ovim Zakonom zabranjuju se manifestacije nacionalistikih ili
fašistikih organizacija i udruženja i upotreba simbola i obeležja kojima se mogu
povrediti ustavna prava ili slobode graana i propisuju sankcije za povredu ovog
Zakona.
lan 2.
Zabranjuju se manifestacije, okupljanje i delovanje pripadnika i
pristalica nacionalistikih i fašistikih organizacija i udruženja i propagiranje ideja i
delatnosti takvih organizacija i udruženja.
lan 3.
Zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija,
širenje i velianje propagandnog materijala, simbola i obeležja kojima se može
izazvati, podsticati ili širiti mržnja i netrpeljivost prema slobodnim opredeljenjima
graana, rasna, nacionalna ili verska mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili
opravdavaju nacionalistike i fašistike ideje i organizacije ili se na drugi nain
ugrožava pravni poredak.
lan 4.
Zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija,
širenje i upotreba simbola kojima se vrši propagiranje ili opravdavanje ideja, radnji i
postupaka lica optuženih ili osuenih pred Meunarodnim krivinim Tribunalom, ili
lica osuenih ili optuženih pred domaim sudovima za krivina dela ratnih zloina.
lan 5.
Manifestacijom, okupljanjem i delovanjem pripadnika ili pristalica
nacionalistikih i fašistikih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili
spontani javni nastup na kojem se izaziva, podstie ili širi mržnja ili netrpeljivost
prema pripadnicima bilo kojeg naroda ili nacionalne manjine ili prema licima
drugaijeg politikog i linog opredeljenja.
lan 6.
Prezentacijom i širenjem iz lana 2. i 3. ovog Zakona smatra se i u
bazama podataka injenje dostupnim širokom krugu korisnika simbola i obeležja i
propagandnog materijala iz lana 2. ovog Zakona.
Propagandnim materijalom, simbolima i obeležjima iz prethodnog
stava smatraju se naroito: zastave, znake, oznake, crteži, grafiti, amblemi, muziki
sastavi, fonografski zapisi, fotografije, parole, uniforme ili delovi uniformi.
Fašistikim organizacijama ili udruženjima iz lana 2. ovog Zakona
smatraju se one organizacije ili udruženja koje u svojim statutarnim ili programskim
- 2 -
dokumentima afirmišu i šire nacionalistike, fašistike ili nacionalsocijalistike ideje i
postupke.
lan 7.
Novanom kaznom od 5.000,00 dinara do 50.000,00 dinara kaznie
se za prekršaj fiziko lice koje prekrši zabranu iz lana 2, 3. i 4. ovog Zakona.
lan 8.
Ako zabranu iz lana 2. ovog Zakona izvrši fiziko lice kao pripadnik
registrovane organizacije ili udruženja novanom kaznom od 100.000,00 dinara do
1.000.000,00 dinara kaznie se za prekršaj ta organizacija odnosno udruženje.
lan 9.
Uz novanu kaznu po ovome Zakonu izreie se i zaštitna mera
oduzimanja predmeta kojima je ostvaren prekršaj.
lan 10.
Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".
- 3 -
O B R A Z L O Ž E NJ E
1. Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi lana
97. stav 1. taka 2. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika ureuje i
obezbeuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava graana, postupak pred državnim
organima, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana i za povredu
zakona.
2. Razlozi za donošenje zakona
Republika Srbija kao demokratska država svih graana koji u njoj žive
(lan 1. Ustava Republike Srbije) dužna je da ureuje, obezbeuje i unapreuje
slobode i prava svih graana bez obzira na rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost,
politika i druga slobodna opredeljenja. Zaštita sloboda i prava graana ureena je
sa više propisa, meu kojima je najznaajniji Krivini zakon Republike Srbije, kojim je
predvieno posebno krivino delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i
netrpeljivosti (lan 317. KZ RS).
Meutim, povreda nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti naješe
se vrši radnjama koje ne sadrže sva obeležja navedenog krivinog dela, ali u znatnoj
meri stvaraju oseaj line i pravne nesigurnosti graana. Želja je i opredeljenje
srpskog naroda i Republike Srbije u celini da ostvare sopstvenu integraciju u
evropski politiki i ekonomski poredak. Bitan uslov za postizanje takvog cilja je i
ostvarivanje politikih i pravnih standarda važeih u politikom i pravnom poretku
Evropske unije. Jedan od takvih standarda je i obezbeivanje oseaja potpune
pravne i line sigurnosti graana.
Obzirom na složene politike prilike kroz koje danas prolazi Republika
Srbija, uestali su pojedini oblici ispada i povreda pravnog poretka kojima se
ugrožavaju ustavna prava i slobode graana u Republici Srbiji, osobito na
nacionalnoj i verskoj osnovi.
S toga je neophodno, pored krivino-pravne zaštite, od radnji kojima
se izaziva rasna, nacionalna i verska netrpeljivost obezbediti i takvu pravnu zaštitu
kojom e se spreiti svaka povreda ustavnih prava i sloboda svih graana u
Republici Srbiji.
3. Objašnjenje predloženih rešenja
Zakonom (lanom 2, 3. i 4.) se zabranjuju manifestacije i upotreba
svih obeležja i simbola i sa njima upodobljenih radnji kojima se može izazvati,
podsticati ili širiti rasna, nacionalna i verska netrpeljivost. Pri propisivanju radnji koje
podležu zabrani primenjeni su standardi demokratskih evropskih država. To je
uinjeno sa ciljem da se sankcionišu sve radnje koje mogu dovesti do oseaja
ugroženosti pojedinih kategorija graana obzirom na njihovu rasnu, nacionalnu ili
versku pripadnost. Prema standardima demokratskih država u Evropi lina sigurnost
graana ostvaruje se i represivnim merama.
Odredbama lana 5. i 6. bliže se definišu manifestacije i radnje ija se
zabrana propisuje ovim Zakonom.
Odredbama lana 7, 8. i 9. predviene su i odgovarajue sankcije za
povredu ovog Zakona.
Propisanim prekršajima sankcioniše se svako injenje i ponašanje
koje samim injenjem i ponašanjem može uticati na stvaranje oseaja line i pravne
nesigurnosti graana, obzirom na njihovu rasnu, nacionalnu ili drugu slobodnu
- 4 -
opredeljenost, bez obzira što se time ne mora i neposredno izazvati rasna,
nacionalna ili verska netrpeljivost. U tome je osnovna distinkcija prekršaja propisanih
ovim zakonom u odnosu na krivino delo iz lana 317. KZ RS.
Bitan uslov za postojanje krivinog dela je izazivanje ili ugrožavanje
nacionalne, rasne ili verske mržnje ili netrpeljivosti, za ega je Krivinim zakonom i
propisana iskljuivo zatvorska sankcija. Za teže oblike ovog krivinog dela bitan
uslov je i primena nasilja ili zloupotreba položaja.
Za razliku od takvog krivinog dela za postojanje prekršaja je dovoljan
sam in odreenih rednji i ponašanja koje mogu stvoriti oseaj line i pravne
nesigurnosti od odreenih kategorija graana.
4. Sredstva potrebna za sprovoenje zakona
Za sprovoenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna
sredstva, mimo budžetskih sredstava predvienih za rad organa uprave i prekršajnih
organa.
5. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupka
U zadnje vreme nacionalistike i neofašistike organizacije i pojedinci
vrše grupne i pojedinane ekcese, odežavaju svoje skupove i manifestacije i ozbiljno
ugrožavaju sigurnost poretka , javni red i mir i oseaj pravne sigurnosti graana. U
tome postoji sinhronizacija sa slinim organizacijama iz inostranstva. Stoga je
neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i efikasno sprei
ugrožavanje pravnog poretka i sigurnost graana u Republici Srbiji.
Maik, maik.@hotmail.com
ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE
("Sl. glasnik RS", br. 22/2009)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet Zakona
Član 1..
Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije.
Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.
Pojmovi
Član 2.
U ovom zakonu:
1) izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva);
2) izrazi "lice" i "svako" označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije;
3) izraz "građanin" označava lice koje je državljanin Republike Srbije;
4) izraz "organ javne vlasti" označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju i drugu organizaciju kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava.
Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
Zaštićena prava i lica
Član 3.
Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije.
Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih.
II OPŠTA ZABRANA I OBLICI DISKRIMINACIJE
Načelo jednakosti
Član 4.
Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.
Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.
Oblici diskriminacije
Član 5.
Oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.
Neposredna diskriminacija
Član 6.
Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
Posredna diskriminacija
Član 7.
Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Povreda načela jednakih prava i obaveza
Član 8.
Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.
Zabrana pozivanja na odgovornost
Član 9.
Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Udruživanje radi vršenja diskriminacije
Član 10.
Zabranjeno je udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajamčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti.
Govor mržnje
Član 11.
Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.
Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje
Član 12.
Zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Teški oblici diskriminacije
Član 13.
Teški oblici diskriminacije su:
1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta;
2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti;
3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;
4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje;
5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija);
6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica;
7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu.
Posebne mere
Član 14.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
III POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE
Diskriminacija u postupcima pred organima javne vlasti
Član 15.
Svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti.
Diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra se težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom.
Diskriminacija u oblasti rada
Član 16.
Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.
Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi).
Diskriminacija u pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina
Član 17.
Diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.
Svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom.
Zabrana verske diskriminacije
Član 18.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima.
Ne smatra se diskriminacijom postupanje sveštenika, odnosno verskih službenika koje je u skladu sa verskom doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica upisanih u registar verskih zajednica, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sloboda veroispovesti i status crkava i verskih zajednica.
Diskriminacija u oblasti obrazovanja i stručnog osposobljavanja
Član 19.
Svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom.
Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
Zabranjena je diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.
Diskriminacija na osnovu pola
Član 20.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije
Član 21.
Seksualna orijentacija je privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.
Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.
Diskriminacija dece
Član 22.
Svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.
Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice.
Diskriminacija na osnovu starosnog doba
Član 23.
Zabranjeno je diskriminisati lica na osnovu starosnog doba.
Stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga.
Diskriminacija nacionalnih manjina
Član 24.
Zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina uređuje se posebnim zakonom.
Diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti
Član 25.
Zabranjena je diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.
Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se ograničenja koja se odnose na vršioce određenih državnih funkcija, kao i ograničenja neophodna radi sprečavanja zagovaranja i vršenja fašističkih, nacističkih i rasističkih aktivnosti, propisana u skladu sa zakonom.
Diskriminacija osoba sa invaliditetom
Član 26.
Diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređuje se posebnim zakonom.
U pogledu sudske zaštite od diskriminacije osoba sa invaliditetom primenjuju se i čl. 41, 42, 43, 44, 45. i 46. ovog zakona.
Diskriminacija s obzirom na zdravstveno stanje
Član 27.
Zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.
IV POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Postupak izbora Poverenika
Član 28.
Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja (u daljem tekstu: Odbor).
Predlog za izbor Poverenika utvrđuje se većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.
Svaka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ima pravo da Odboru predloži kandidata za Poverenika.
Za Poverenika može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
1. da je diplomirani pravnik;
2. da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava;
3. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
Poverenik ne može obavljati drugu javnu ili političku funkciju, niti profesionalnu delatnost, u skladu sa zakonom.
Mandat
Član 29.
Poverenik se bira na vreme od pet godina.
Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.
Prestanak mandata
Član 30.
Povereniku funkcija prestaje: istekom mandata; podnošenjem ostavke u pismenom obliku Narodnoj skupštini; ispunjenjem uslova za penziju, u skladu sa zakonom; razrešenjem i smrću.
Odluku o razrešenju Poverenika donosi Narodna skupština.
Poverenik se razrešava dužnosti:
1. zbog nestručnog i nesavesnog rada;
2. ako pravnosnažnom odlukom bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora koja ga čini nedostojnim ili nepodobnim za obavljanje ove funkcije;
3. gubitkom državljanstva;
4. ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.
Odbor utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Odbor obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog ispunjenja uslova za penziju, u skladu sa zakonom.
Narodna skupština donosi odluku o razrešenju Poverenika većinom glasova svih narodnih poslanika.
Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika.
Položaj Poverenika
Član 31.
Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog kasacionog suda, kao i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje funkcije.
Poverenik uživa imunitet koji uživaju narodni poslanici u Narodnoj skupštini.
Stručna služba Poverenika
Član 32.
Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.
Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe.
Poverenik ima tri pomoćnika.
Pomoćnik Poverenika rukovodi zaokruženom oblašću rada, u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pomoćnike Poverenika raspoređuje Poverenik.
Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.
Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima.
Finansijska sredstva za rad Poverenika, njegovih pomoćnika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Poverenika.
Sedište Poverenika je u Beogradu.
Nadležnost Poverenika
Član 33.
Poverenik:
1. prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba ovog zakona i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona;
2. podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja;
3. podnosi tužbe iz člana 43. ovog zakona, zbog povrede prava iz ovog zakona, u svoje ime a uz saglasnost i za račun diskriminisanog lica, ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan;
4. podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz ovog zakona;
5. podnosi godišnji i poseban izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti;
6. upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije;
7. prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije;
8. uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave;
9. preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
Poslovnik o radu
Član 34.
Poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način njegovog rada i postupanja.
V POSTUPANJE PRED POVERENIKOM
Podnošenje pritužbe
Član 35.
Lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju podnosi Povereniku pritužbu pismeno ili, izuzetno, usmeno u zapisnik, bez obaveze plaćanja takse ili druge naknade.
Uz pritužbu se podnose i dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije.
U ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice.
Poverenik dostavlja pritužbu licu protiv koga je podneta, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Član 36.
Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan.
Poverenik ne postupa po pritužbi ako je očigledno da nema povrede prava na koju podnosilac ukazuje, ako je u istoj stvari već postupao a nisu ponuđeni novi dokazi, kao i ako utvrdi da je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja.
Utvrđivanje činjeničnog stanja
Član 37.
Po prijemu pritužbe Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u podnete dokaze i uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta, kao i od drugih lica.
Lice protiv kojeg je pritužba podneta može se izjasniti o navodima pritužbe u roku od 15 dana od dana njenog prijema.
Mirenje
Član 38.
Poverenik predlaže sprovođenje postupka mirenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak medijacije, a pre preduzimanja drugih radnji u postupku.
Mišljenje i preporuke
Član 39.
Poverenik daje mišljenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe, i o tome obaveštava podnosioca i lice protiv kojeg je pritužba podneta.
Uz mišljenje da je došlo do povrede odredaba ovog zakona, Poverenik preporučuje licu protiv kojeg je podneta pritužba način otklanjanja povrede prava.
Lice kome je preporuka upućena dužno je da postupi po preporuci i otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke, kao i da o tome obavesti Poverenika.
Mere
Član 40.
Ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, odnosno ne otkloni povredu prava, Poverenik mu izriče meru opomene.
Ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene, Poverenik može o tome izvestiti javnost.
Mera opomene iz stava 1. ovog člana izriče se rešenjem, protiv koga nije dopuštena posebna žalba.
Na postupak pred Poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
VI SUDSKA ZAŠTITA
Sudska nadležnost i postupak
Član 41.
Svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu.
U postupku se shodno primenjuju odredbe zakona o parničnom postupku.
Postupak je hitan.
Revizija je uvek dopuštena.
Mesna nadležnost
Član 42.
U postupku za zaštitu od diskriminacije mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području je sedište, odnosno prebivalište tužioca.
Tužbe
Član 43.
Tužbom iz člana 41. stav 1. ovog zakona može se tražiti:
1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije;
2. utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome;
3. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;
4. naknada materijalne i nematerijalne štete;
5. objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi iz tač. 1-4. ovog člana.
Privremena mera
Član 44.
Tužilac može uz tužbu, u toku postupka, kao i po okončanju postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom spreči diskriminatorsko postupanje radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili veće nenaknadive štete.
U predlogu za izdavanje privremene mere mora se učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenaknadive štete.
O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da donese odluku bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema predloga.
Pravila o teretu dokazivanja
Član 45.
Ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv.
Ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi.
Tužbe drugih lica
Član 46.
Tužbe iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. može podneti Poverenik i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica.
Ako se diskriminatorsko postupanje odnosi isključivo na određeno lice, tužioci iz stava 1. ovog člana mogu podneti tužbu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku.
Lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju, može podneti tužbu iz člana 43. tač. 1, 2, 3. i tačke 5. ovog zakona.
Lice iz stava 3. ovog člana dužno je da obavesti Poverenika o nameravanoj radnji, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju, kao i da o preduzetoj radnji izvesti Poverenika u pismenom obliku.
Ako lice iz stava 3. ovog člana nije podnelo tužbu, sud ga može saslušati kao svedoka.
Prema licu iz stava 3. ovog člana ne može se isticati prigovor podeljene odgovornosti za štetu koja potiče od akta diskriminacije.
VII NADZOR
Nadzor nad sprovođenjem zakona
Član 47.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava.
Godišnji izveštaj Poverenika
Član 48.
Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti, koji sadrži ocenu rada organa javne vlasti, pružalaca usluga i drugih lica, uočene propuste i preporuke za njihovo otklanjanje.
Izveštaj može da sadrži i navode o sprovođenju zakona i drugih propisa, odnosno o potrebi donošenja ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije.
Izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Poseban izveštaj
Član 49.
Ako postoje naročito važni razlozi, Poverenik može, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Narodne skupštine, podneti poseban izveštaj Narodnoj skupštini.
Poseban izveštaj sadrži sažetak koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
VIII KAZNENE ODREDBE
Član 50.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj službeno lice, odnosno odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi diskriminatorski (član 15. stav 2).
Član 51.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako na osnovu ličnog svojstva licu koje obavlja privremene i povremene poslove, licu na dopunskom radu, studentu i učeniku na praksi, licu na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno volonteru, narušava jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada (član 16. stav 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 52.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno preduzetnik, ako u okviru svoje delatnosti, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od ostalih lica ili grupa lica, odnosno ako u pružanju usluge neopravdano da prvenstvo drugom licu ili grupi lica (član 17. stav 1).
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice odnosno preduzetnik, vlasnik, odnosno korisnik objekta u javnoj upotrebi ili javne površine, ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva onemogući pristup tim objektima, odnosno površinama (član 17. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 53.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako postupi protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako licu ili grupi lica uskrati pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznesu, odnosno postupe shodno svojim uverenjima (član 18).
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravno lice odnosno preduzetnik.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.
Član 54.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj vaspitna, odnosno obrazovna ustanova koja licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano oteža ili onemogući upis, odnosno isključi ih iz vaspitne, odnosno obrazovne ustanove (član 19. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi.
Član 55.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno eksploatiše lice ili grupu lica s obzirom na pol (član 20. stav 2).
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako uskrati pravo ili prizna pogodnosti s obzirom na pol, odnosno vrši fizičko i drugo nasilje, eksploataciju, izražava mržnju, omalovažava, ucenjuje i uznemirava lice ili grupu lica s obzirom na pol.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 2. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 56.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako lice ili grupu lica pozove da se javno izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji, odnosno ako spreči izražavanje njihove seksualne orijentacije, u skladu sa ovim zakonom (član 21).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 57.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše dete, odnosno maloletnika prema bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno poziva na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola ili pravi razliku prema imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju njegovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice (član 22. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 58.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako zanemaruje ili uznemirava lice na osnovu starosnog doba u pružanju zdravstvenih ili drugih javnih usluga (član 23. stav 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 59.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako diskriminiše lice ili grupu lica zbog njihovih političkih ubeđenja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti političkoj stranci (član 25. stav 1).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizičko lice.
Član 60.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ili preduzetnik ako licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postavi posebne uslove za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrati informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i ako ih uznemirava, vređa i omalovažava u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi (član 27. stav 2).
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i zdravstveni radnik.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Izbor Poverenika
Član 61.
Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 60 dana od dana početka primene odredaba čl. 28. do 40. ovog zakona.
Donošenje akata Poverenika
Član 62.
Poverenik donosi akt o organizaciji svoje stručne službe, kao i poslovnik o radu u roku od 45 dana od dana njegovog izbora.
Stupanje na snagu Zakona
Član 63.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 28. do 40. koji će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.
Maik, maik.@hotmail.com
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA*
UVOD
Pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;
pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima, koji su vređali savest čovečanstva, i pošto je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i ubeđenja i biti slobodna od straha i nestašice proglašeno kao najviša težnja svakog čoveka;
pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja;
pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa među narodima;
pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju uslove života u većoj slobodi;
pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opšte poštovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze;
Generalna Skupština proglašava
ovu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajednički standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutrašnjim i međunarodnim merama obezbedi njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica, tako i među narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
Član 1.
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.
Član 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti. Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena.
Član 3.
Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.
Član 4.
Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima.
Član 5.
Niko se ne sme podvrgnuti mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju.
Član 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
Član 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zaštitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.
Član 8.
Svako ima pravo na delotvorni pravni lek pred nadležnim nacionalnim sudovima protiv dela kojima se krše osnovna prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima.
Član 9.
Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran.
Član 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.
Član 11.
1. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu obezbeđena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu.
2. Niko se ne sme osuditi za dela ili propuštanja koja nisu predstavljala krivično delo po unutrašnjem ili međunarodnom pravu u vreme kada su izvršena. Isto tako ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivično delo izvršeno.
Član 12.
Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada.
Član 13.
1. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države.
2. Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, uključujući svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju.
Član 14.
1. Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama azil od proganjanja.
2. Na ovo pravo se ne može pozvati u slučaju gonjenja koje se istinski odnosi na krivična dela nepolitičke prirode ili na postupke protivne ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 15.
1. Svako ima pravo na državljanstvo.
2. Niko ne sme samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promeni državljanstvo.
Član 16.
1. Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, državljanstva ili veroispovesti, imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.
2. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak.
3. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.
Član 17.
1. Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam i u zajednici s drugima.
2. Niko ne sme biti samovoljno lišen svoje imovine.
Član 18.
Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo uključuje slobodu promene veroispovesti ili uverenja i slobodu da čovek sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju veru ili uverenje podučavanjem, običajima, molitvom i obredom.
Član 19.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
Član 20.
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
2. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.
Član 21.
1. Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
2. Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji.
3. Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda glasanja.
Član 22.
Svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ličnosti, uz pomoć države i putem međunarodne saradnje, a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake države.
Član 23.
1. Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti.
2. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
3. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite.
4. Svako ima pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa..
Član 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, uključujući razumno ograničenje radnog vremena i povremeno plaćeni odmor.
Član 25.
1. Svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposobljenja,
udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.
2. Majke i deca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Sva deca, rođena u braku ili van njega, uživaju jednaku socijalnu zaštitu.
Član 26.
1. Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehničko i stručno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti.
2. Obrazovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske ličnosti i učvršćivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapređuje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima, rasnim i verskim grupama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira.
3. Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju decu.
Član 27.
1. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe.
2. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakog naučnog, književnog ili umetničkog dela čiji je on tvorac.
Član 28.
Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
Član 29.
1. Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino moguć slobodan i pun razvitak njegove ličnosti.
2. U vršenju svojih prava i sloboda svako se može podvrgnuti samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom isključivo u cilju obezbeđenja potrebnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pravičnih zahteva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu.
3. Ova prava i slobode se ni u kom slučaju ne mogu ostvarivati protivno ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu, grupu ili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmerenu na rušenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.
ostavite komentar: