ŽIVIMO KAO SAV NORMALAN SVET
Izvor:Pravda
Datum: 05.05.2009
ROMSKE PORODICE SMEŠTENE U NASELJU REVA U KRNJAČI
Romske porodice koje su doskora živele u nehigijenskom naselju uz prugu pored sportskog centra „25. maj" sada žive u Revskom kontejnerskom naselju. Sa stare lokacije na kojoj su do nedavno živeli uklonjeno je 780 kubnih metara smeća. U Revi je obezbeđen smeštaj sa strujom, vodom, pokretnim toaletima i kupatilom.
- Ovde nam je mnogo bolje. Ako ništa drugo - čistije je i imamo krov nad glavom. Dobili smo struju i imamo sve uslove za normalan život, priča Agim Bajrami star 24 godine, otac dvoje dece, i dodaje da će ovo okruženje i ovakav način života poboljšati uslove življenja njegove dece.
- Iako su nam pijace i kontejneri od čega se izdržavamo daleko, ne žalim se, ovde nam je mnogo bolje, imamo struju i najzad počinjemo da živimo kao i sav normalan svet - kaže Milanka. Na njenu priču nadovezuje se Vezira Rušit kojoj se zadovoljstvo smeštajem videlo na licu pre nego je progovorila. - Rekli su ljudi da će nam u svemu pomoći i verujem im. Svesna sam da ne možemo imati sve odjednom. Za sada vodu pijemo iz cisterne ali ubrzo ćemo je imati i u svakoj baraci. Ovako nešto je vredelo čekati, dugujemo im zahvalnost pre svega, kazala je Vezira. Mesto sa koga su preseljeni sada je potpuno čisto. Ponegde se nazire po neki predmet ili stvar koji otkrivaju da je nekada na tom prostoru bilo nehigijensko naselje.
Maik, maik.@hotmail.com
Nova konceptualizacija vaspitanja i obrazovanja dece Roma
U ovom radu pokušali smo da razvijemo novu konceptualizaciju vaspitanja i obrazovanja dece Roma zasnovanu na izučavanju raznih stepena njihovih posebnih potreba budući da nisu homogena grupa. Taj koncept je višeslojan: ima svoj ekonomski, jezički, porodični, verski itd. sloj. Jedini ispravan pristup u vaspitanju i obrazovanju dece Roma je individualni. U okviru individualne nastave potrebno je konstruisati principe, a ne modele, koji će se međusobno kombinovati. Učitelje i specijalne edukatore (oligofrenologe) i specijalne pedagoge treba osposobiti u primeni minimalno 10 principa koje bi kombinovali prema potrebi svakog deteta. Smatramo da bi specijalni edukatori u oblasti mentalne retardacije i specijalni pedagozi za prevenciju poremećaja u društvenom ponašanju trebalo da se obrazuju pre svega u oblasti specifičnosti obrazovanja romske dece i očuvanja romske kulture po posebno urađenom programu za jednosemestralni kurikulum. Ovi prioriteti za ova dva profila su razumljivi posebno kada je u pitanju uključivanje Roma u visoko obrazovni sistem. Takođe, bilo bi značajno i da se na FASPER-u stvore uslovi za razvoj romskih karijera u cilju stvaranja romske elite.To bi značilo rešavanje niza problema kao što su: jačanje kulturnog identiteta Roma , njihovo ekonomsko i političko osnaživanje , obrazovanje njihove dece, zapošljavanje i povećanje životnog standarda uopšte. U očuvanju romske kulture važni su zajednički napori profesionalaca koji su ne- Romi i profesionalaca koji su Romi. Kultura je put osnaživanja i homogenizacije zajednice, a samo zajednički napori otvaraju mogućnost uključivanja visoko obrazovanih Roma u političko delovanje, kao i uključivanje u strukture moći.
Maik, maik.@hotmail.com
МОДЕРНА РОМСКА ОМЛАДИНСКА КУЛТУРА
Постоје неколико ствари у животу које су стварно вредне – остале су неважне. Ових неколико ствари обогаћују живот и повећавају културну виталност. Оне чине особу јаком. Неважне ствари слабе личност.
Већина данашњих младих људи су изманипулисани – од стране оних који су иза медија; од оних умешаних у индустију "забаве"; и од оних чији је највећи интерес слабљење младих Рома и њихово окретање од њиховог јединственог, ромског наслеђа. Само неколико наших младих Рома су заиста јаки; а то значи да неколико њих имају прави карактер. Већина се "уклапа" са друштвом унаоколо њих. У суштини, већина младих Рома су несвесни својег ромског наслеђа и немају никакве концепције шта то значи бити Ром.
Много младих Рома широм Србије – често због страха да ће бити изоловани од осталих унаоколо њих – не могу да кажу "НЕ!" да буду увучени, например, у употребу дрога или криминална дела као што су крађе аутомобила и њихова безобзирна вожња великим брзинама. Читав "култ тинејџера" је развијен и промовисан, и где су наши млади људи подчињени помодарским идејама и од њих се очекује да буду заокупљени таквим стварима. У основи, све ове глупости су неважне и не–Ромске и бити заокупљен њима само показује недостатак правог Ромског карактера. Сви млади Роми би требали бити заокупљени:
1. Обавезно се школовати;
2. Добротом и здрављем за себе и свој народ;
3. Унапређењем јединствене Ромске културе;
4. Тежњом бити пример онога што је најбоље, што је Ромско – придржавањем Ромских вредности као што су част, оданост и дужност. Свака друга брига за нечим другачијим од овога је знак глупаве слабости; то је знак да сте само безначајни и изманипулисани.
Базично, модерна тежња младих је гледање само себе и/или себично испуњење према само – задовољству. Они су јадни метеријалисти. Због овога су деградирани, крећући се ка губитку виталности. Ово је тачно оно што непоштоватељи Рома желе. Они хоће да Ромска омладина буде само – заокупљена собом; и њима треба да она буде материјалистичка; они желе да омладина буде слаба, нешколована, необразована, опседнута "глупошћом". Непоштоватељ жели да се ти наши млади људи једино диве празним, залудним, слабим, безкарактерним "забављачима". Укратко, непоштоватељи Рома желе да изманипулишу младе Роме тако да немају свој индентитет, ромску свест и да нису свесни свог сопственог ромског наслеђа.
Сви млади Роми требају да себи поставе питање: Да ли Ја хоћу да будем манипулисан од стране оних који желе да подрију и униште оно што је јединствен и уникатан Ром? Да будем вођен и заведен од непоштоватеља Рома и на крају да униште моје Роме?
Бити Ром сада значи бити школован Ром, значи борити се против садашњег непоштоватеља који је погубан по нас, нашу културу и нашу цивилизацију.
Образовање, школовање, култура је средство уз помоћу кога млади Роми могу да ослободе сами себе од овог безвредног, материјалистичког, дегенеративног непоштоватеља који жели да их уништи, и да их држи нејаким, нешколованим, необразованим, тупавим и слабим. Школовање је средство помоћу кога Роми могу живети и радити као Ром – и тако да буду јаки и да испуне сврху својих живота. Све остало је фундаментално неважно, и траћење живота и нашег живљења.
Maik, maik.@hotmail.com
Образложење Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Правни основ
Правни основ за доношење ове Стратегије садржан је у члану 45. став 1.
Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05-исправка, 101/07 и
65/08), којим је утврђено да стратегијом развоја Влада утврђује стање у области
из надлежности Републике Србије и мере које треба предузети за њен развој.
На међународном плану, основни правни оквир за заштиту и унапређење
положаја националних мањина је Оквирна конвенција за заштиту националних
мањина Савета Европе коју је СР Југославија ратификовала 1998. („Службени
лист СРЈ – Међународни уговори“ бр. 6/98).СР Југославија је на позив Комитета
министара, на основу члана 29.став 1. Конвенције приступила том
међународном уговору 11.05.2001.
Конвенција је ступила на снагу за СРЈугославију 01.09.2001. Према члану 4. став 2. Оквирне конвенције, држава се обавезала да ће, водећи рачуна о посебним условима припадника националних мањина усвојити, где је то потребно, одговарајуће мере за унапређење пуне иефективне равноправности између припадника националне мањине и оних који припадају већини, у свим областима економског, социјалног, политичког и културног живота.
У свим извештајима које је СР Југославија, односно Република Србија као сукцесор СР Југославије, поднела надлежним телима Савета Европе, а у вези са спровођењем Оквирне конвенције у унутрашњем поретку, назначена је решеност надлежних власти да се усвајањем посебне стратегије предвиде мере којима ће се утицати на унапређење положаја ромске националне мањине у нашој земљи.
Међународноправни основ за усвајање Стратегије и предузимање мера у корист ромске популације и њених припадника садржан је и у члану 2. став 2. Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације којим се предвиђа да ће државе чланице преузети, ако околности то захтевају, у социјалној, економској, културној и осталим областима, посебне и конкретне мере за одговарајуће обезбеђивање развоја или заштите извесних расних група и појединаца који припадају овим групама ради гарантовања, под условима једнакости, пуног остваривања
људских права и основних слобода.
Правни основ међународног карактера за усвајање ове Стратегије је и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима чијом ратификацијом се Република Србија обавезала да ће предузети тачно назначене мере и у корист ромског језика.
Устав Републике Србије садржи широку палету мањинских права
(чланови 75 – 81). Устав који је донесен 2006. по први пут у уставноправној
историји Републике Србије изричито предвиђа у члану 76. став 3. да Република
Србија може да усвоји посебне прописе и да уведе посебне мере у економском,
социјалном, културном и политичком животу ради постизања пуне
равноправности између припадника националне мањине и грађана који
припадају већини, ако су усмерене на уклањање изразито неповољних услова
живота који их посебно погађају.
Правни основ за усвајање Стратегије садржан је и у Закону о заштити
права и слобода националних мањина који је усвојен 2002, а који је још увек
важећи пропис ("Службени лист СРЈ", бр. 11/2002 и 57/2002). Усвајањем тог
Закона, по први пут у историји, Ромима је признат статус националне мањине, а
органима власти предвиђена обавеза да доносе акте и предузимају мере у циљу
поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини (члан 4.
став 2. Закона).
У изради Стратегије поштовано је и тзв. меко међународно право.
Стратегија усваја и почива на основним полазиштима и многих препорука и
других политичких аката који су усвојени под окриљем међународних
организација, а који су у унутрашњем правном поретку Републике Србије веома
значајни будући да Устав Републике Србије у члану 18. став 4. предвиђа да се
уставне одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења
вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним
стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних
институција које надзиру њихово спровођење.
У том смислу, веома је важно да се укаже да Стратегија почива и на документима као што су: Водећи принципи за побољашање положаја Рома засновани на препорукама Експертске групе Рома/ Цигана Савета Европе и на препорукама Високог комесара ОЕБС-а за националне мањине, усвојеним од стране Европске уније (група COCEN) на самиту у Тампереу у децембру 1999.г.; Општа политика ЕЦРИ, Препорука бр. 3:Борба против расизма и нетолеранције према Ромима/Циганима, усвојена од стране ЕЦРИ 6. марта 1998. ЦРИ (98) 29 рев. Стразбур;
Препоруке високог комесара ОЕБС-а за националне мањине о Ромима и Синтима у региону ОЕБС-а, Препорука Комитета министара Савета Европе R (2000) 4 о образовању ромске деце у Европи, Препорука Комитета министара
Савета Европе Rec(2001) 17 о унапређивању економског положаја и запошљавању Рома и чергара у Европи, итд.
Maik, maik.@hotmail.com
Разлози за доношење стратегије
Неповољне социјалне и друштвене околности у којима живи већина
припадника ромске националне мањине прави су разлог усвајања Стратегије.
Како се у Стратегији и изричито наводи, циљ који овај документ поставља је
унапређење положаја Рома у Србији и смањење драматичне разлике између
ромске популације и већинског становништва. Такође, овим документом ствара
се основа за идентификовање и примену мера афирмативне акције, пре свега у
области образовања, здравља, запошљавања и становања.
Званични статистички подаци о положају припадника ромске националне
мањине у различитим областима друштвеног живота указују на изузетно тежак
положај у којем се Роми као национална мањина налазе.
Примера ради, према резултатима пописа становништва 2002. Роме карактерише знатно неповољнији образовни састав у односу на укупно становништво. Чак 25,6% Рома није завршило ни један разред основне школе, и око 36% их је завршило непотпуну основну школу. Основно образовање има само 29% од укупног броја Рома, док је удео лица с вишим и високим образовањем изузетно мали (само 0,31%).
Роми спадају у етничке заједнице с највишим и забрињавајућим учешћем неписмених(19,6%), с обзиром да је у склопу укупног становништва проценат неписмених 3,5. Међу неписменим Ромима жене су далеко заступљеније, тј. око две трећине неписмених су жене.
Посебну пажњу привлачи чињеница да је у укупном женском становништву ромске националности, старом 10 и више година, чак 28% Ромкиња неписмено.
Основно обележје друштвено-економског положаја Рома је низак степен економске активности, висока незапосленост и готово стопостотна искљученост Рома из јавних институција.
О овоме упечатљиво говоре подаци из Пописа становништва 2002. године: у укупном броју Рома по којима је само 27,2% економски активно, а у узрасту радно способних налази се 58,2% Рома.
Ромско становништво је чак 10 пута сиромашније од опште популације
(60,5 % у односу на 6 %). Роми живе у иозузетно лошим условима.
Према једном истраживању из 2002. У Србији је те године у 593 ромска насеља
живело око 270 000 становника.1 Око 300 насеља су била градска, а остала
приградска или рурална. Градња је била дозвољена у 70% насеља, привремене
дозволе је имало око 14% насеља, а у 16%, углавном градских насеља, градња је
била забрањена. Претежно уређено било је 45% насеља, 44% били су сламови и
нехигијенска насеља, док је уређених насеља било свега 11%. Око 30% насеља
није имало воду, док чак 40% није имало канализацију.
Изложени примери статистичких података у различитим областима друштвеног живота намећу хитну и планирану акцију за унапређење положаја ромске националне мањине у Републици Србији.
Maik, maik.@hotmail.com
Објашњење предложене стратегије
Стратегија за унапређење положаја Рома посвећена је унапређењу положаја
Рома у различитим областима друштвеног живота. Као основне области у
којима треба предузети мере за унапређење положаја Рома Стратегија одређује:
образовање, адекватне услове стновања, запошљавање, ситуацију интерно
расељених лица, питање повратка по основу споразума о реадмисији, лична
документа, социјално осигурање и социјалну заштиту, здравствену заштиту,
положај жена, информисање, културу, политичко учешће и представљање и
дискриминацију и сродна питања.
За сваку од наведених области друштвеног живота стратегија садржи картак преглед постојећег стања који је базиран на статистичким подацима и опис постојећег домаћег и међународног правног оквира, постојеће иницијативе и акције
(уколико их има) и опште и посебне препоруке за даљу акцију.
Препоруке за даљу акцију засноване су на утврђивању приоритета и начелном предвиђању динамике спровођења осталих мера предложених као средњорочне и дугорочне активности, као и индикаторе праћења њиховог остваривања.
Све препоруке које су садржане у Националној стратегији за унапређење
положаја Рома са утврђеним приоритетима и предвиђеном динамиком
спровођења мера и индикаторима за праћење њиховог спровођења развијени су
у сарадњи са широким кругом ромских удружења и организација.
У развијању стратегије и акционих планова који су њен саставни део, учествовали су и представници ресорних министарстава.
С обзиром да се унапређење положаја Рома може успешно спровести само у партнерству свих сектора друштва –државних институција, међународних и домаћих невладиних и приватних организација, органа локалне самоуправе и територијалне аутономије,образовних институција, медија, неопходно је да држава у процес спровођења Стратегије укључи и подржи све релеватне секторе.
Координативну функцију у том процесу треба да има Министарство за људска и мањинска права и Савет за унапређење положаја Рома Владе Републике Србије.
1 Подаци на основу истраживања „Уметност преживљавања - где и како живе Роми у Србији“ Јакшић и Башић из 2002. године
Све области друштвеног живота у којима треба предузети мере за
унапређивање положаја Рома сматране су једнако важним и свима је посвећена
једнака пажња, али стратегија јасно издваја неопходност примене мера за
унапређење пуне и ефективне равноправности која је несумњиво, на основу
статистичких показатеља веома видно нарушена, у областима образовања,
здравља, запошљавања и становања.
У корпусу мера за унапређивање пуне и ефективне равноправности у области образовања посебно су важне мере за стварање системских услова за укључивање Рома у образовни систем и што дуже задржавање у систему (континуирано образовање), за развијање посебне уписне политике за ромске ученике, за припрему образовних институција за пријем ромских ученика и мере за припрему ромске деце за укључивање у школу.
Основни приступ за унапређење положаја Рома у сфери становања почива на потреби легализације ромских насеља. За насеља за која се утврди да не могу бити легализована и унапређивана, Стратегија предвиђа да је потребно у периоду до њиховог расељвања- пресељења, побољшати животне услове на бази одговарајућих техничких решења за базну инфраструктуру (вода, струја, приступни путеви итд.).
У свим ромским насељима треба обезбедити редовно комунално и техничко одржавање кроз одговарајући институционални систем који постоји и за друге делове града.
Стратегија предвиђа и да у систем одржавања насеља треба увести координаторе насеља као стално запослене у оквиру одговарајућих општинских-градских служби.
Препоруке које стратегија садржи за област запошљавања састоје се из општих препорука, препорука о мерама за повећање запослености, предузетништва међу Ромима, учешћу Рома у јавним службама и јавним радовима као једној од мера које могу да повећају запосленост међу Ромима.
Основни приступ у погледу унапређења положаја Рома интерно расељених лица, осим упознавања са њиховим правима и помоћи у остваривању права, у првом реду права на повратак, лежи у решавању статуса „правно невидљивих лица“ – доношењем измена и допуна посебних закона који ће олакшати накнадни упис
чињенице рођења у матичну књигу рођених .
Опште препоруке у области унапређења положаја лица која су обухваћена
споразумима о реадмисији у првом реду почивају на сарадњи са земљом из које
повратници долазе, што стратегија одређује као предуслов за остваривање
одрживог и трајног повратка.
Међународна заједница и владе држава требало би да успоставе политичку, финансијску и економску подршку и адекватне гаранције заштите за одржив повратак кроз програме реинтеграције.
Стратегија предвиђа да је потребно развити програме који имају циљ да припреме одбијеног тражиоца азила за добровољан повратак и интеграцију у Србији и
који укључују програме обуке за запослење и стручно усавршавање.
Потребно је обухватити покривање трошкова транспорта и пружања новчане помоћи.
Осим доношења закона о правном субјективитету који је од значаја и за
унапређење положаја Рома и у погледу личних докумената, за ту сферу значајне
су и препоруке о нужности униформисања поступања органа управе у
поступцима накнадног уписа у матичну књигу рођених доношењем инструкција
или приручника што би им омогућило спровођење ових поступака на
ефикаснији начин и организовање редовне стручне обуке запослених у
надлежним органима која би допринела њиховој сензибилизацији за потребе и
проблеме Рома који нису уписани у матичне књиге рођених.
Стратегија предвиђа да средњорочно у сфери социјалног осигурања и социјалне заштите треба подржати увођење ромских заступника
/асистената/кооридинатора/медијатора из локалних ромских невладиних
организација или појединаца из локалних ромских заједница што је
Министарство рада и социјалне политике започело током 2008.
Потребно је дефинисати њихов мандат и израдити програме обуке. У области здравствене заштите Стратегија предвиђа да, у сарадњи са медијима и релевантним
стручњацима из области јавног здравља, треба радити на повећању нивоа
информисаности и знања у ромској популацији, како у вези са правима на
здравствену заштиту дефинисаним законом, тако и о факторима који утичу на
здравље и здравим стиловима живота.
Применом здравствено васпитних метода и развијањем вештина комуникације треба утицати на промену понашања у вези са здрављем код Рома, уважавајући при том традицију и културу ромске заједнице.
Стратегијом се истовремено предвиђа и да је потребно наставити подршку пројектима који се баве проценом хигијенско епидемиолошких услова у ромским насељима (праћењем здравствене исправности воде за пиће, решавањем питања водоснабдевања, контроле санитарних уређаја и отклањања чврстог отпада).
У том смислу, очекује се активно учешће локалних самоуправа,
које би на основу анализе ситуације коју сачине окружни заводи за јавно
здравље требало да предузму акције у циљу решавања уочених проблема.
Унапређење положаја Ромкиња, према стратегији, треба да почива на
различитим мерама - Едукацијом и практичним знањима и вештинама
(посебно Ромкињама студенткињама) треба одредити активнију улогу у процесу
демократизације, као и у процесу осавремењивања саме ромске заједнице.
Стратегија предвиђа да политиком једнаких могућности треба подстицати
Ромкиње на доступност руководећих позиција у друштву.
Истовремено стратегијом су предвиђене и друге активности од значаја за унапређење положаја Ромкиња - У поступку едукације Ромкиња треба нарочито указивати на значај стицања и остваривања својинског права и осталих грађанских права, што је предуслов за квалитетнији и сигурнији положај у друштву, у поступцима
који се воде према извршиоцима насиља жене треба заштитити од излагања
секундарној виктимизацији и пружити стручну психо-социјалну помоћ током
трајања судског поступка, држава треба да успостави Фонд за стипендирање
будућих ромских студената, са нагласком на девојке, итд.
У циљу унапређењаположаја Рома у сфери информисања Стратегија предвиђа да је потребно створити мрежу ромских медија која би олакшала планирање, успоствљање сарадње међу постојећим медијима и размењивање програма, као и старање о стручном новинарском кадру, њиховој обуци, сарадњи с ромским медијимским центрима и медијима у Европи итд.
Истовремено, предвиђено је и да је потребно подржати школовање кадра за рад у медијима, а у сфери јавног сервиса, на основу колективних права националних мањина и установљених посебних афирмативних мера, неопходно је имати редовне и прихватљиве термине радио и ТВ емисија на ромском језику.
У области културе стратегија предвиђа да је у складу са правима на чување и неговање културе Рома, неопходно основати Културни центар Рома Србије, у оквиру кога ће постојати јединице за чување и неговање ромске културе (етнографско, музиколошко, народна књижевност и холокауст Рома).
Полазећи од става да је музика Рома у Србији вредност је коју је признала читава Европа, па и свет, Стратегија предвиђа и да поједине културне делатности, у првом реду музика, могу да постану извор егзистенције.
То потврђују како традиционална искуства, тако савремени видови организовања културног стваралаштва Рома и иновације у разним европским земљама као, рецимо, Шпанији, Шведској, Чешкој,Мађарској, Румунији, Македонији итд.
Стратегија такође предвиђа да треба подржати удружења и установе за активну сарадњу са многобројним ромским установама у Индији и Европи која би унапредила би не само културни живот Рома у Србији, већ и културни живот Србије.
У сфери учешћа у политичком животу стратегија садржи низ препорука од којих посебну пажњу завређује препорука о потреби да се подрже активистички програми за ромске заједнице како би им се омогућило да добију довољно информација о изборном поступку и о њиховим правима као бирача.
Стратегија предвиђа и да би општине могле да оснују Одбор који ће се бавити унапређивањем положаја ромске заједнице.
Овај одбор би могао да буде саставни део међунационалних савета. Он треба да
омогући веће учешће Рома у јавном животу и да допринесе да Роми буду
активни у разматрању конкретне ситуације Рома, између осталог, у вези са:
локацијом школа и амбуланата, легализацијом имовине, поправљањем
инфраструктуре у ромским насељима, социјалним старањем и активистичким
програмима како би се Роми обавестили о њиховим правима и дужностима.
Будући да је ромска популација најчешће погођена директном и индиректном
дискриминацијом, стратегија, поред већ усвојеног закона о забрани
дискриминације, за сузбијање ове појаве, препоручује и кампање против
дискриминације, као и кампање у вези са доступним правним лековима у
случајевима кршења права.
Стратегија је праћена акционим плановима за сваку од наведених области
друштвеног живота. Акциони планови садрже опис конкретних мера и
актиовности које треба предузети, надлежност за њихово предузимање и оцену
потребних финансијских средстава за њихово спровођење.
ostavite komentar: