SUOČAVANJE S RASIZMOM
Izvor:Dnevnik
Datum: 05.05.2009
MASOVNI PROTESTI ROMA U ČEŠKOJ, ISTRAGA FBI U MAĐARSKOJ
PRAG, BUDIMPEŠTA: U 14 čeških gradova u nedelju su održani masovni protesti Roma, koji traže donošenje zakona protiv diskriminacije, oštrije kažnjavanje nedela počinjenih iz rasnih pobuda i zabranu desničarske Radnič ke partije koja stoji iza nebrojenih nereda tokom proteklih dana, preneo je radio „Dojče vele“. Prošle su dve nedelje od kada je jedna romska porodica izgorela u požaru koji su podmetnuli desni ekstremisti. Od tada se situacija u češkom društvu zaoštrila, ocenio je radio, dodajući da su organizacije za zaštitu ljudskih prava i organizacije Roma odlučile da više ne ćute i organizuju velike proteste pod motom "Sad je dosta"! "Ovde nismo sigurni. Plašimo se za našu decu. Svaki put kada odu u školu, ostane mi samo da se nadam da će se zdrava vratiti kući", rekao je jedan od demonstranata. "Hoćemo da pokažemo našu odbojnost prema ekstremizmu u Češkoj. Ovo je na kraju i naša kuća", kazala je jedna od organizatorki Iveta Demetrova.
Masovni protesti održani su istovremeno u 14 čeških gradova. Incidenata je bilo samo u mestu Čemutov, gde su neonacisti molotovljevim koktelima gađali demonstrante, pa su organizatori iz opreza prekinuli protestnu povorku. Transparentima sa mirovnim parolama, Romi zahtevaju podršku. Prema nezvaničnim procenama u Češkoj živi više od pola miliona Roma i najveća su manjina u zemlji.
Mnogi od njih svakodnevno su suočeni s rasizmom i graničenjima, rekao je jedan od demonstranata, a prenosi „Dojče vele“. Demonstranti su peticijom, na prvim protestima romskih udruženja posle dugog niza godina. zahtevali političku podršku.Oni traže donošenje zakona protiv diskriminacije, zabranu desno ekstremne Radničke partije koja stoji iza nebrojenih nereda tokom proteklih dana i oštrije kažnjavanje nedela koja su počinjena iz rasističkih motiva, preneo je radio. Problema s Romima ima i Mađarska. Šef mađarske policije Jozef Bence izjavio je juče da je Američki Federalni istražni biro (FBI) ponudio mađarskim policajcima pomoć u istrazi serije ubistv Roma. Bence je rekao da detektivi FBI analiziraju dokazni materijal, dobijen od mađarskih kolega, i rade na izradi psihološ kih profila ubica, prenela je mađarska agencija MTI. On je kazao da tim oko 100 mađarskih policajaca istražuje 1718 slučajeva, koji su povezani s ubistvima, i da otkriva veoma značajne podatke. Bence je istakao da policija nudi nagradu od 50 miliona forinti svakome ko pruži informacije koje će policiju dovesti do ubica.U nizu poslednjih napada, 54-godišnji Jeno Koka je ubijen 22. aprila ispred svoje kuće u mestu Tisalok, na severoistoku Mađarske. Dvoje Roma je ubijeno novembra prošle godine u Nađčeču, dok su u februaru u mestu Tatarsentđ orđi ubijeni otac i njegov petogodišnji sin.
Maik, maik.@hotmail.com
Udruženje Roma tuži Vatikan
29. juni 2007. | 16:05 | Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Članovi Udruženje nezaposlenih, nekvalifikovanih i nepismenih Roma (NNNR) predstavili su danas navode tužbe protiv Vatikana, u čijim se trezorima čuvaju dragocenosti oduzete njihovim sunarodnicima postradalim u fašističkim koncentracionim logorima. Njihov zastupnik je advokat Džonatan Levi iz San Franciska. Romi su jedini narod koji nije dobio ratnu odštetu.
Na konferenciji za novinare, njihov branilac Džonatan Levi iz San Franciska je izneo uverenje da je tužba osnovana, ali da se uspeh može očekivati jedino kroz saradnju svih zainteresovanih u ovom procesu.
Prema njegovim rečima, za ovaj spor pod nazivom "Alperin protiv Vatikanske banke" nadležan je sud iz San Franciska i potrebna je upornost tužitelja kako bi se skrenula pažnja javnosti.
"Moramo reći istinu o zločinima u Jugoslaviji čije su žrtve bili i Romi", rekao je Levi.
Predsednik Udruženja NNNR Slobodan Bojić Bitner je rekao da je u proces uključeno 80 nevladinih organizacija Roma koji su formirali Nezavisni savet Roma Srbije, nadalje jedini zvanično nadležan za prikupljanje dokaza u ovom sudskom postupku.
"Nije u pitanju samo novac i povraćaj tih dragocenosti već je naša namera da ukažemo svetu koliko smo i mi stradali kao žrtve Hitlerove nacističke ideologije", rekao je on, navodeći podatke prema kojima je iz Aušvica u Nemačku izvezeno šest vagona zlata, od čega deo u Vatikansku banku.
Član Svetskog parlamenta Roma zadužen za pitanja Roma Kosova i Metohije Bajram Haliti izjavio je da su njihova stradanja bila zanemarena u Nirnberškom procesu i da su jedini narod koji nije dobio ratnu odštetu.
"Drugi svetski rat je doneo Romima najveće nevolje koje beleži istorija ovog naroda. Hitler je smatrao da je postojanje Roma najveća uvreda rasnog ideala", rekao je Haliti.
On je podsetio da su Aušvic, Dahau i Buhenvald odneli živote 6,5 miliona Jevreja, 3,5 miliona Roma i 1,2 miliona Srba.
Predstavnici romskih udruženja uputili su molbu advokatu Leviju da se svojim autoritetom izbori za mesto Roma u zvaničnim međunarodnim institucijama i za njihovo pravo da predstave svoje žrtve holokausta.
Maik, maik.@hotmail.com
Svetska književna nagrada Bajramu Halitiju
10. novembar 2009. | 19:14 | Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Pisac i novinar iz Srbije Bajram Haliti je na 16. međunarodnoj književnoj manifestaciji "Amico Rom", koja se svake godine održava u Lanćanu, dobio za svoj književni opus svetsku književnu nagradu predsednika Italije, objavila je Novinsko informativna agencija Roma (NIRA).
Na konkurs za tu nagradu stiglo je 600 radova čiji su autori Romi iz celog sveta, a ocenjivalo ih je deset najeminetnijih kritičara.
NIRA ističe da je Haliti, po obrazovanju pravnik, objavio pesme i tekstove u mnogim časopisima i zastupljen je u antologiji romske poezije na indijskom, italijanskom, poljskom, rumunskom, bugarskom i engleskom jeziku.
Stručna knjiga "Romi narod zle kobi" je njegova prva knjiga, a zbirka poezije "Dug prema istini" njegov pesnički prvenac.
Objavio je i zbirku poezije "Nebeski prsten", knjigu "Romi pred zidom smrti Aušvica", a još dvadesetak naslova ima u rukopisu.
Maik, maik.@hotmail.com
02.11.2009. Print Pošalji
Za Madonine cipele 10.000 evra
(BIZNIS)
Na licitaciji na humanitarnom balu povodom Noći veštica u Bukureštu, u cilju sakupljanja sredstava za školovanje siromašne dece, cipele američke pop pevačice Madone firme "Kristijan Dior" kupljene su za 10.000 evra
s
Humanitarni bal koji na Noć veštica peti put u Bukureštu organizuje Udruženje "Ovidiju Rom" ima za cilj da sakupi novac za program "Svako dete u školi", a donacije učesnika na balu su ove godine bile u vrednosti od 50, 1.000, 5.000 i 10.000 evra.
Na balu održanom u raskošnima salama rumunskog parlamenta, pored Madoninih cipela, licitirani su i nakit britanske glumice Vanese Redgrejv za 5.000 evra, kao i drugi razni vredni predmeti, a licitiran je za 50 evra ples sa američkim glumcem Itanom Houkom. Houk i njegova majka Lesli više godina učestvuju na ovom već tradicionalnom balu, kao i u više humanitarnih akcija u Rumuniji, a ove godine nosili su i zanimljive kostime - ona japanski kimono, a on odelu iz Dikensovog vremena.
Od donacija iz 2005. godine na humanitarnom balu za Noć veštica, 500 dece je upisano u škole, 300 porodica u teškoj situaciji je dobilo stalnu pomoć, a 400 profesora je prošlo kroz kurseve za usavršavanje profesije.
Maik, maik.@hotmail.com
Vunderkind
Željko Radu (20) iz Kikinde, najbolji romski učenik u Srbiji, u istom danu postao otac i sa maksimalnih 100 poena upisao Ekonomski fakultet, na kojem ređa samo desetke
KIKINDA - Nemaština i to što je Rom nisu predstavljali problem Kikinđaninu Željku Raduu (20) da osnovnu školu završi kao đak generacije, a srednju ekonomsko-trgovinsku kao vukovac.
Potom je, u istom danu, 9. juna ove godine postao otac i položio prijemni ispit sa maksimalnih sto poena, pa se kao prvi na rang-listi upisao na Ekonomski fakultet u Subotici.
Iako u njegovom indeksu zasad preovlađuju isključivo desetke, ovaj svestrani mladi čovek ne krije da mu misli često odlutaju ka rodnoj kući, u kojoj sa roditeljima Ilijom (55) i Vidom (49) živi supruga Marija (19) i šestomesečna ćerkica Željka.
- Samo ja znam koliko je teško biti odvojen od njih, ali odmalena sam se zavetovao da ću jednog dana biti uspešan porodičan čovek, koji na posao neće odlaziti stideći se što je Rom - priča Željko.
Ipak, kaže, najveći problemi su finansijske prirode.
- Iza mene je stala samo fabrika „Banini“, koja me stipendira. Neizmerno sam im zahvalan, ali taj novac nije dovoljan. Pokucao sam na mnoga vrata, uzaludno. Baš juče stigla mi je odbijenica za stipendiju koju sam zatražio od Romskog fonda za obrazovanje, čije je sedište u Budimpešti. Ako nije dovoljno to što sam kao jedini Rom sa maksimalnih sto poena upisao fakultet, ne znam šta još treba da uradim da bih dobio stipendiju. Bolje od ovoga ne može.
Imponuje mu kada pojedini profesori izraze želju da se s njim upoznaju, ali se, kaže, od tapšanja po ramenu ne može studirati.
- Lokalna samouprava i romska udruženja nisu pokazali interesovanje da mi pomognu. Ne mogu a da ne pomenem pomoć koji su mi pružili iz pokrajinskog
Sekretarijata za obrazovanje. Nije lako kada znam da roditelji odvajaju od usta i u postelju ležu misleći da li sam sit. Šta tek da kažem za suprugu i našu bebu. U ovoj godini dogodile su mi se najlepše stvari u životu. Neka i naredna bude takva, neću se žaliti - skromno poručuje Željko.
RUŠI PREDRASUDE
- Oduvek sam se trudio da srušim predrasude o Romima. I nikada zbog onoga što jesam nisam doživeo bilo kakvu neprijatnost. Vređa me kada u medijima vidim da negativno govore o mom narodu, jer nikada ljude nisam delio po nacionalnom šavu, nego prema kovu njegove duše. Drago mi je što sam postao uzor mladim Romima i što je sve više dece koja hoće da se školuju - priča Željko.
Maik, maik.@hotmail.com
22.12.2009
Nije lako biti nebošnjak, nesrbin ili nehrvat
BiH osuđena zbog diskriminacije
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu osudio je BiH zbog diskriminacije Jevreja i Roma, jer im uskraćeno pravo da učestvuju u izborima, uključujući i mogućnosti da budu birani na najviše funkcije
"Zabrana manjinama da učestvuju na izborima nema objektivno i razumno opravdanje, i zato je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, koja zabranjuje diskriminaciju", ocijenile su evropske sudije.
Jevrej Jakob Finci i Rom Dervo Sejdić odvojeno su Sudu u Strazburu podnijeli prijave žaleći se da su kao pripadnici nacionalnih manjina u BiH diskriminisani u uživanju pasivnog biračkog prava, koje je zagarantovano Evropskom konvencijom za ljudska prava, odnosno da im diskriminatorske odredbe Ustava BiH i Izbornog zakona, onemogućavaju da se kao Rom i Jevrej kandiduju u Predsjedništvo BiH i Dom naroda državnog Parlamenta
Odredbe Ustava i Izbornog zakona BiH omogućavaju samo pripadnicima tri konstitutivna naroda, Srbima, Hrvatima i Bošnjacima da budu birani u Predsjedništvo i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.
Predsjedavajući Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović je kazao za Agenciju Fena da je ovakva odluka bila očekivana jer je i do sada bilo potpuno jasno da Ustav BiH u sebi sadrži diskriminatorske odredbe čak i u širem obimu nego što to utvrđuje Sud ovom svojom presudom. "Morat će se mijenjati Ustav BiH radi njegovog usklađivanja s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, koja je sastavni dio Ustava i koja je nadređena Ustavu BiH", kazao je Džaferović
Maik, maik.@hotmail.com
Alo ponedeljak, 12. oktobar 2009.
Hoće da postanu Romi!!!
Trojica očeva dece isturenog odeljenja niške OŠ „Čegar“ u Gornjoj Vrežini traže da im država omogući da se izjasne kao Romi, kako bi lakše mogli da ostvare svoja i prava svoje dece! Neobičan protest roditelja učenika seoske škole.
Nesvakidašnji zahtev očevi su rešili da podnesu nakon spajanja odeljenja prvog i drugog razreda u jedno koje je, kako tvrde, urađeno zbog racionalizacije u prosveti, a na štetu kvaliteta obrazovanja njihove dece. Zbog odlaska jednog od četiri učitelja iz ove u matičnu školu, roditelji dece svih razreda ove seoske škole počeli su štrajk, pa nijedan od 85 đaka već 10 dana ne ide u školu.
- Hoću da budem Rom! I moja deca hoće da budu Romi! I ne mislim ništa loše o njima, naprotiv. Oni su moje komšije, mislim da sam i sam celog života bio Rom u duši, ali to nisam znao! A zašto baš sada hoću da postanem Rom? Jer mislim da ću tako lakše moći da ostvarim prava koja kao samohrani otac dvoje dece nisam mogao da ostvarim - kaže za “Alo!” Miloš Živanović (38), čija dva deteta pohađaju ovu školu.
Osim njega, od nadležne službe u Nišu tražili su da im se promeni nacionalnost i da budu “upisani” kao Romi i Ivica Vukadinović (30) i Milovan Icić (31). Sva trojica tvrde da do spajanja odeljenja ne bi došlo da među decom ima više Roma, odnosno pripadnika neke od nacionalnih manjina.
- Spajanjem odeljenja biće lošiji kvalitet nastave, a mi ne želimo da naša deca zato što žive u selu imaju lošije uslove obrazovanja. - kaže Ivica i dodaje da se još petnaestak očeva sprema “na isti korak”.
Ispostavilo se da postati Rom nije nimalo jednostavno.
- Bili smo u SUP-u da se raspitamo i oni su nam rekli da je to naša lična stvar i uputili nas u opštinu, ali nam je službenica koja tamo radi rekla da to do sada niko nije tražio od njih. Rekla je da su ljudi tražili da promene ime, a da se Rom postaje rođenjem. I eto, sada ne znamo šta da radimo. Ima tu jedan komšija Rom, pa ću tražiti da me on usvoji - kaže Živanović.
Maik, maik.@hotmail.com
Pravda za Dušana
Ne treba biti prorok pa videti da će se talasi brutalnih nasilja i dalje izlivati na ulice srpskih gradova.
A kakvu poruku šalje država? U istom danu kada vlast najavljuje zabranu profašističkih organizacija, sud rehabilituje potpisnika pakta sa Hitlerom. Može li se živeti u šizofreniji?
Skinhedsi su 18. oktobra 1997. godine ubili trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića. Ubijen je samo zato što je bio Rom. Imao je prelepe krupne crne oči i bio je dobro i nasmejano dete. Bio sam na njegovoj sahrani i ceo život ću pamtiti jednu scenu – dok su ga sahranjivali čuli su se zvuci pesme „Tiho noći moje zlato spava”.
Suđenje ubicama trajalo je četiri godine. Osuđeni su na desetgodina zatvora i već suna slobodi. Toliko košta život trinaestogodišnjeg deteta.
Nedavno je u centru Beograda masakriran Bris Taton. Umro je nekoliko dana kasnije. Huligani, ekstremisti, neofašisti, navijači, banda razularena. Ko god. Ubile su ga zveri. Vlast je obećala brz i efikasan sudski proces. Iza Brisa Tatona stoji francuska država. I svaka im čast. Iza naših žrtava ne stoji naša država.
Maik, maik.@hotmail.com
Selim se iz Niša, strahujem za život
Uplašena sam i ne osećam se više bezbedno. Noću ne spavam, plašim se da izađem na ulicu. Imam nameru da prodam ovu moju jadnu kućicu i da se odselim iz Niša u neki drugi grad, negde gde nema ovolike diskriminacije prema Romima. Šta smo im toliko skrivili, šta imaju toliko protiv mog mrtvog muža - priča za „Blic" Milica Bajramović, udovica kralja romske muzike Šabana Bajramovića, koja je u petak po podne napadnuta na Trošarinskoj rampi u Nišu.
Milica kaže da je toga dana sa komšinicom pošla kod lekara kada je primetila da se kod rampe sakupljaju potpisi. Ona navodi da je okupljene ljude pitala za koju stranku sakupljaju peticiju, a da joj je jedan muškarac odgovorio da se radi o peticiji protiv preimenovanja Južnog bulevara u Bulevar Šabana Bajramovića.
- Odmah je počeo da psuje Šabana najgorim psovkama. Pitala sam ih šta im je skrivio moj mrtvi suprug, ali su počeli i meni da psuju „majku cigansku". Mnogo sam se uznemirila, počela sam da branim supruga kao što bi svaka žena uradila. Dok smo se mi raspravljali, naišao je jedan muškarac sa Trošarine, star oko 40 godina, i naleteo biciklom na mene. Udario me je u nogu. Onda je sišao sa bicikle i rukama počeo da gura bicikl na mene i opet me udario po nozi. Uhvatio me rukama za vrat, udario me pesnicom u grudi, a onda me je izboksovao još dva, tri puta u glavu - priča Milica još uvek vidno uzbuđena.
Maik, maik.@hotmail.com
Protiv govora mržnje PROTIV GOVORA MRŽNJE
1. UJEDINJENE NACIJE
PROTIV GOVORA MRŽNJE
U svim međunarodnim dokumentima koji govore o ljudskim pravima i slobodama, a samim tim i o potrebi borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije govori se i o potrebi sprečavanja “govora mržnje”, jer “govor mržnje” podstiče, opravdava ili veliča diskriminaciju na osnovu rase, etničke, polne, verske, jezičke ili neke druge razlike.
1) Povelja Ujedinjenih nacija, usvojena 1945. godine, u tački (c) člana 55. obavezuje sve članice na "poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve, bez razlikovanja rase, pola, jezika ili vere".
2) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN u članovima 1. i 2. svim ljudima jamči slobodu i jednakost u dostojanstvu i pravima, bez obzira na "bilo kakvu razliku kao što je rasa, boja kože, pol, jezik, vera, političko ili neko drugo opredjeljenje, nacionalno ili društveno poreklo, vlasništvo, rođenje ili neki drugi status".
3) Pakt o građanskim i političkim pravima. Države danas imaju i zakonsku obavezu da sankcionišu govor mržnje što proizilazi iz međunarodnim standarda ljudskih prava, pre svega člana 20. st. 2 Pakta o građanskim i političkim pravima (1966) u kome se kaže: «Zakonom će se zabraniti svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mržnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. U Opštem komentaru br. 11. koji se odnosi na članak 20. Pakta dodatno se pojašnjava da "član 20. može potpuno stupiti na snagu samo ako postoji (nacionalni) zakon iz kojeg je očito da su opisana propaganda i zagovaranje u suprotnosti sa javnom politikom, i ako postoje prikladne mere sankcioniranja u slučaju kršenja tog zakona" (CCPR General comment 11. 29/07/83.).
4) Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Osnovni dokument UN u borbi protiv rasizma i diskriminacije je Međunarodna konvecnija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) kojom je između ostalog utvrđeno:“ Države članice osuđuju svaku propagandu i sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lice izvesne boje ili izvesnog etičkog porekla ili koje žele da opravdaju ili podrže svaki oblik rasne mržnje i diskriminacije. One se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere koje imaju za cilj da ukinu svako podsticanje na takvu diskriminaciju, ili na svako delo diskriminacije naročito se obavezuju: 1) da utvrde kao krivično delo svako širenje ideja zasnovanih na superiornosti ili rasnoj mržnji, svako podsticanje na rasnu diskriminaciju, kao i sva dela nasilja, ili izazivanja na takva nasilja, uperena protiv svih rasa ili pomoći rasističkim aktivnostima, podrazumevajući tu i njihovo finansiranje; 2) da izjave da su nezakonite i da zabrane organizacije i aktivnosti organizovane propagande i svaku drugu vrstu propagandnih aktivnosti koji podstiču na rasnu diskriminaciju i koji je pomažu, kao i da izjave da je učešće u ovim organizacijama ili u njihovim aktivnostima kažnjivo delo; 3) da ne dozvole javnim vlastima niti javnim nacionalnim ili lokalnim ustanovama da podstiču na rasnu diskriminaciju ili da je pomažu. U sklopu pozitivnih antidiskriminaciskih mera, države članice moraju putem sudova i drugih državnih institucija osigurati odštetu osobama koje su oštećene rasnom diskriminacijom (član 6.), dok obrazovne, informativne i kulturne institucije trebaju poduzeti mere za borbu protiv predrasuda i promovisati razumievanje, toleranciju i prijateljstvo među narodima i rasnim i etničkim grupama (član 7.). Ove su mere detaljno razrađene u UNESCO-voj Deklaraciji o rasi i rasnim predrasudama iz 1978. godine.
5) Osim ovim dokumentima, koji imaju obavezujuću pravnu snagu za države koje su ih ratifikovale, pa i za Srbiju, postoje i drugi dokumenti UN različite pravne snage koji se odnose na sprečavanje diskriminacije, kao na primer Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena, Deklaracija o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim ili etničkim, verskim i jezičnim manjinama, Deklaracija o ukidanju svih oblika netolerancije i diskriminacije na temelju religije ili vere, Principi UN o starijim licima, Deklaracija o pravima mentalno zaostalih osoba, Deklaracija o pravima invalida, Konvencija o statusu izbeglica i dr.
2. SAVET EVROPE
1) Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojena u Rimu 1950. godine, osnovni je dokument Saveta Evrope kojim se zabranjuje diskriminacija. Konkretno, član 14. Evropske konvencije predviđa da se ...“uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreko, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje ili drugi status. Protokolom 12. Evropske konvencije usvojenim 2000. godine, članice su dodatno potvrdile potrebu “sveopšte zabrane diskriminacije”, a naročito od strane organa javnih vlasti. Srbija je 2004. godine, ratifikovala Evropsku konvenciju i Protokol i oni su postali sastavni deo sadašnjeg unutrašnjeg pravnog porekta Republike Srbije.
2) Na samitu šefova država i vlada država članica Saveta Evrope, koji je održan u Beču oktobra 1993. godine, izražena je zabrinutost zbog ponovnog oživljavanja rasizma, ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, porasta nasilja, naročito protiv migranata i osoba imigracionog porela, kao i razvoja novih vidova ksenofobije u obliku agresivnog nacionalizma i etnocentrizma. Šefovi država smatrali su da te manifestacije ugrožavaju demokratsko društvo i njegove osnovne vredosti, te je na Bečkom samitu usvojen i Plan akcije za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije. Jedan od sektora na koji se ovaj Plan odnosio je i sektor medija. U članu 5 Plana, od medija se zahateva da verno i odgovorno izveštavaju i komentrišu o aktima rasizma i netolerancije, kao i da nastave da razvijaju profesionalne i etičke kodekse koje odražavaju ove zahteve. Već u decembru 2004. godine u Pragu, na IV evropskoj ministarskoj konferenciji o politici MAS-MEDIJA OSUĐENI SU svi oblici izražavanja koji raspiruju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam i sve oblike netolerancije, jer oni potkopavaju demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam.
3) Preporuka R (97) 20 državama članicama o govoru mržnje definiše govor mržnje kao svaki oblik izražavanja koji šire, raspiruju, podstiču ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam ili ostale oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujući tu i netolerantnost izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstava protiv manjina, migranata i osoba sa imigrantskim poreklom. Preporuka naročito nalaže da vlade država članica treba da uspostave i održavaju celovit pravni okvir koji se sastoji od građanskih, krivičnih i upravnih pravnih odredbama o govoru mržnje, koji omogućuju državnim i sudskim vlastima da u svim slučajevima usklade poštovanje slobode s poštovanjem ljudskog dostojanstva i zaštite ugleda prava drugih. U tom cilju, vlade država članica treba da razmotre načine i sredstva kako bi:... na listu mogućih krivičnih sankcija za govor mržnje dodale i nalog za obavljanje društveno korisnog rada; povećale mogućnost za borbu protiv govora mrženje kroz građansko pravo dozvoljavajući zainteresnovanim nevladinim organizacijama da podnose građanske tužbem omogućavajući odštetu žrtvama govora mržnje i omogućavajući sudske odluke koje žrtvama daju pravo na odgovor ili nalažu ispravke. (NAČELO 2). Preporuka nalaže da vlade države članica kao i organi uprave na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali i državni službenici, imaju posebnu odgovornost da se naročito u medijima uzdrže od izjava koje mogu da se shvate kao govor mržnje ili kao govor koji bi mogao da proizvede efeke opravdavanja, širenja ili podsticanja rasne mržnje, ksenofobije i ostalih oblika diskriminacije zasnovane na netolernciji (NAČELO 1).
4) Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope R (97) 21 o medijima i promovisanju kulture tolerancije predviđa da problem netolerancije zahteva razmatranje kako u javnosti, tako i unutar medijskih kuća. Iskustvo profesionalnih medijskih krugova pokazuje da bi bilo korisno da medijske kuće razmisle o: izveštavanju zasnovanom na činjenicama i istinitim podacima o rasizmu i netoleranciji; opreznom izveštavaju kada je reč o napetosti među zajednicama; izbegavaju pogrdne stereotipe opisivanja pripadnika kulturnih, etničkih ili verskih zajednica u svojim publikacijama i programima; skreću pažnju javnom mnjenju na zla netolerancije; osporavaju pretpostavke koje su sadržane u netolerantnim primedbama sagovornika prilikom intervjua, izveštajima, diskusionim programima i dr.
PREPORUKE I SMERNICE EVROPSKE KOMISIJE PROTIV RASIZMA I NETOLERANCIJE (ECRI)
Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope osnovana je 22. marta 1994. godine, s ciljem suzbijanja rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije koji ugrožavaju ljudska prava i demokratske vrednosti u Evropi. Analizirajući stanje u državama članicama Saveta Evrope, ECRI donosi preporuke kojima je cilj revizija zakonodavstva članica, te njihove politike i drugih mera za borbu protiv rasizma. Osim analize stanja u državama članicama putem periodičnih izvještaja koje su države dužne podneti ECRI-ju, ova organizacija donosi opšte preporuke koje se odnose na različite pojave rasizma i primere netolerancije, kao što su opšte preporuke o diskriminaciji Roma i Muslimana, širenju rasističkih sadržaja putem Interneta, saveti za zakonodavna tela država članica, preporuka o "govoru mržnje" o kojoj je već bilo reči, itd. Preporuke, naravno, nisu obavezujuće, ali se u državama članicama ozbiljno razmatraju i uglavnom sprovode u delo.
Tako na primer Opšta preporuka 2. savetuje članicama da uspostave specijalizovana tela za borbu protiv rasizma i diskriminacije na državnom nivou. Takva tela za sada imaju Belgija, Danska, Finska, Mađarska, Holandija, Norveška, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Ta tela su parlamentarni odbori, vladini uredi, ombudsmani, komisije, parlamentarni poverenici, koji se na državnom nivou bave monitoringom i sprečavanjem diskriminacije, pomaganjem žrtvama diskriminacije, nadgledanjem sprovođenja nacionalnih zakona, te borbom protiv predrasuda putem edukativnih mera i medija (ECRI: Good Practices: Specialized bodies to combat racism, xenophobia, antisemitism and intolerance at national level, Strasbourg, April 1999).
Takođe preporuka 7. iz decembra 2002. o nacionalnom zakonodavstvu za borbu protiv rasizma i diskriminacije daje smernice državama članicama koje uopšte nemaju, ili imaju manjkave zakone za borbu protiv rasizma. Daju se definicije rasizma, direktne i indirektne diskriminacije, te predloge promena ustava, građanskog i upravnog prava i krivičnog zakona. Kao najvažnije odredbe krivičnog zakona preporuka spominje: zabranu javnog pozivanja na mržnju, nasilje i diskriminaciju, te pretnje; javno podržavanje ideologija o superiornosti, odnosno inferiornosti na osnovu rase, jezika, boje kože, religije, nacionalnosti ili etničkog porekla; javno negiranje, omalovažavanje, opravdavanje genocida, zločina protiv čovečnosti, te ratnih zločina; javno distribuiranje svih vrsta rasističkog materijala; rasističke grupe, te rasnu diskriminaciju prilikom obavljanja javne dužnosti ili na poslu (ECRI General Policy Recommendation No. 7 on national legislation to combat racism and racial discrimination, Strasbourg, February 2003).
3. MEĐUNARODNE SUDSKE INSTANCE
Statutima ad hoc Međunarodnih krivičnih sudova za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Ruandu (MKSR), kao i Statutom stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) takođe se predviđa zakonsko kažnjavanje podsticanja – uključujući i verbalnog, na neki od zločina nad kojima sudovi imaju nadležnost. Tako se u članu 4. Statuta MKSJ-a krivičnim djelom smatra "direktno i javno poticanje na delo genocida", dok Statut MKS-a individualnom kaznenom odgovornošću smatra svako "naređivanje, olakšavanje, nagovaranje ili podsticanje na (takav) zločin koji se dogodio ili je bio planiran" (člana 25.). Članom 2. Statuta suda za Ruandu krivčnim delom smatra se i svako "direktno i javno pozivanje na genocid". Vodeći se ovom odredbom ovaj sud je po prvi put nakon suđenja za nacističke ratne zločine u Nirbergu osudio “govor mržnje” kao ratni zločin, kada su dva radijska i jednog novinskog urednika osudili na doživotni zatvor jer su putem svojih medija svakodnevno podsticali na genocid.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu takođe može, na osnovu zabrane diskriminacije sadržanoj u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnvonih sloboda procesuirati "govor mržnje" kao oblik rasne diskriminacije.
,
ostavite komentar: